Jovan
Matejic

Von Anchy 28.06.2015 um 11:54 Uhr | melden

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oci neke, nebo necije,
Neko lice, ne znam kakvo, mozda decije,
Staru pesmu, stare svezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san!
Ali slutim, a slutiti jos jedino znam.
Ja sad slutim za te oci, da su bas one
Sto me cudno po zivotu vode i gone:
U snu dodju, da me vide sta li radim sama.
Ali slutim, a slutiti jos jedino znam....
Da me vide, dodju oci, i ja vidim tad
I te oci, i tu ljubav, i taj put srece;
Njegove oci, njegovo lice, njegovo prolece
U snu vidim, ali ne znam, sto ne vidim sad....
Da me vide, dodju oci, i ja vidim tad:
Ja sad nemam svoga druga i njegov ne znam glas;
Ne znam mesto na kom zivi ili pociva;
Ne znam zasto njega i san i java pokriva;
Mozda spava, i grob tuzno neguje mu stas.
Ja sad nemam svoga druga, i njegov ne znam glas.
Mozd spava sa ocima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan zivota,
I s njim spava, nevidjena, njegova lepota
Mozda zivi i doci ce posle ovog sna!
Mozda spava sa ocima izvan svakog zla!!! :(
------Dodju dani kad u vazduhu ipak te osetim,na tren....------